Uvedeno dugme za "AI smeće": Postalo je hit, ljudi ga klikću ko ludi, evo gde se nalazi
Dodajte Kurir u vaš Google izborZato je LinkedIn uveo pomalo neobičnu opciju „Seems like AI slop“, kojom korisnici mogu da označe objavu za koju smatraju da je generička, automatizovana ili napravljena uz preveliko oslanjanje na AI. Funkcija je uvedena 30. jula, a već je više od milion korisnika kliknulo na nju.
Šta je zapravo „AI smeće“?
Izraz AI slop koristi se za sadržaj koji je napravljen uz veliku pomoć generativne veštačke inteligencije, ali nema mnogo originalnih ideja, ličnog iskustva ili korisnih informacija. Problem nije u tome što je neko koristio AI da popravi gramatiku ili sredi rečenicu, već kada se uz pomoć alata masovno proizvode gotovo identične objave koje deluju profesionalno, ali su suštinski prazne. LinkedIn je još u junu poručio da želi da zadrži fokus na stvarnim ljudskim iskustvima, stručnosti i originalnim perspektivama.
Nova opcija nalazi se u meniju sa tri tačke na objavi. Kada korisnik označi sadržaj kao „Seems like AI slop“, objava se za njega sakriva, a LinkedIn dobija signal da je sadržaj potencijalno generički ili previše automatizovan. Važno je, međutim, da se ne radi o klasičnom dokazu da je tekst napisala veštačka inteligencija, korisnik zapravo daje svoje mišljenje, koje LinkedIn zatim koristi kao jedan od signala za unapređivanje sistema.
Milion klikova za manje od mesec dana
Koliko je ljudima ova opcija zanimljiva pokazuje podatak da ju je od lansiranja krajem jula koristilo više od milion korisnika. LinkedIn je pritom saopštio da objave koje klasifikuje kao AI slop sada dobijaju oko 40 odsto manje pregleda nego nekoliko nedelja ranije. Kompanija ipak nije rekla da je svaki od tih 40 odsto direktna posledica novog dugmeta, već da je smanjenje pregleda rezultat kombinacije različitih promena u sistemu preporuka i detekcije.
LinkedIn je istovremeno počeo da koristi nove klasifikatore koji pokušavaju da prepoznaju sadržaj koji izgleda kao AI slop ili generalno kao sadržaj niskog kvaliteta. Takve objave imaju manju šansu da budu gurane korisnicima izvan neposredne mreže autora, odnosno ljudima koji autora već ne prate. Kompanija je ranije saopštila da je u početnom testiranju njen sistem uspevao da prepozna generički sadržaj u 94 odsto slučajeva, ali to nije isto što i nepogrešiva detekcija AI-ja.
Problem nije samo u AI-ju
Ono što LinkedIn pokušava da reši zapravo je malo širi problem. Čak i tekst koji je napisao čovek može da bude potpuno generičan, ponavljajući i bez ikakve korisne informacije. AI je samo omogućio da se takav sadržaj napravi mnogo brže i u ogromnim količinama, zbog čega je problem postao mnogo vidljiviji. LinkedIn zato naglašava da nije protiv korišćenja AI-ja kao pomoćnog alata, već problem nastaje kada tehnologija praktično zameni ljudsko razmišljanje i iskustvo.
Ovo je posebno važno na poslovnoj mreži, gde objava nije samo način da neko dobije lajkove. Ljudi preko LinkedIna traže posao, klijente, poslovne partnere i stručnjake, pa previše generičkog sadržaja može da oteža razlikovanje stvarnog iskustva od lepo upakovanog teksta. Ako svi počnu da pišu istim stilom, sa istim frazama i istim „velikim životnim lekcijama“, mreža vrlo brzo postaje bučna, ali ne i korisnija.
LinkedIn menja i sopstveni AI alat
Zanimljiv potez kompanije jeste i odluka da ukloni funkciju „Enhance your post“, koja je koristila AI da poboljša objavu. Umesto toga LinkedIn uvodi alat za lekturu koji treba da popravi tekst, ali da pritom ne menja autorski stil i glas osobe koja ga je napisala. Drugim rečima, kompanija ne govori korisnicima da prestanu da koriste AI, već pokušava da ih usmeri ka tome da AI bude pomoćnik, a ne kompletan autor.
LinkedIn takođe planira da korisnicima pruži povratnu informaciju kada drugi ljudi procene da njihove objave deluju neautentično ili da se previše oslanjaju na AI. Takva informacija bi trebalo da pomogne autoru da shvati kako njegov sadržaj izgleda publici, umesto da se sve odmah završi kaznom ili uklanjanjem objave.
Veliki problem: Ko odlučuje šta je „AI smeće“?
Tu se, naravno, pojavljuje i nezgodno pitanje. Nije moguće pouzdano zaključiti samo na osnovu teksta da li ga je napisao čovek ili AI. Čak i savremeni sistemi za detekciju mogu da pogreše, posebno kada je tekst naknadno uređivan ili kada je AI korišćen samo za pojedine delove. Zbog toga LinkedIn novu funkciju predstavlja kao povratnu informaciju korisnika, a ne kao konačni dokaz da je neku objavu napisala mašina.
Postoji i mogućnost da dugme bude zloupotrebljeno. Neko može da označi objavu kao „AI slop“ jednostavno zato što mu se ne sviđa autor, tema ili način pisanja. Zbog toga LinkedIn ne koristi jedan klik kao jedini kriterijum za određivanje dosega objave i kompanija navodi da distribucija zavisi od više različitih signala.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.